Zovem se dr Zorana Pravdić.
Specijalista sam psihosomatske medicine i psihoterapije, ali pre svega — žena koja je od malena tragala za odgovorima koje niko nije mogao da mi da.

Kao dete sam bila često bolesna.
Visok pritisak, stalne upale bubrega, krajnika, injekcije — i bolnice, svake godine u isto vreme.
Niko nije znao zašto.
Dok jednog dana, kad sam imala devet godina, jedan lekar nije pitao moju mamu:
“A zbog čega ova devojčica svake godine u istom periodu ima ovako visok pritisak?“

Tog dana prvi put sam osetila — empatiju.
I donela odluku:
“Biću lekar. Ali ne bilo kakav. Biću lekar koji vidi čoveka, a ne samo simptome.”