Ako si ovde, verovatno već znaš ponešto o meni.
Želim da ti ispričam kako sam postala specijalista psihosomatske medicine i kako ti to može biti od koristi.
Sad znam da je u biti to jednostavna priča, ali moje je duboko uverenje da nam u životu najviše fali malih, jednostavnih saznanja, promena, akcija.
Zajedno, one daju onaj “wow, pala-mi-je-vilica” efekat.
Um i telo su celina. Bolest počinje kada pokušavamo da ih razdvojimo.
Kao devojčica imala sam mnogo zdravstvenih izazova – visok pritisak, česte upale bešike, koje bi završavale kao upale bubrega. Mnogo vremena provela sam u ambulantama, ordinacijama i čekaonicama.
Za sve to vreme, osećala sam se napušteno, tužno, i potpuno nevidljivo.
Da, možda i ti znaš kakav je to osećaj.
Sa strepnjom u srcu, knedlom u grpu i hrpom papira odlaziš od šaltera do šaltera, od vrata do vrata. Većina tih ljudi u sistemu zdravstvene zaštite ne vidi tebe – nego broj.
Redni ili broj dijagnostičke šifre.
Prvi put kada je jedan lekar pokazao iskreno interesovanje za moj problem i čisto saosećanje, počeo je moj oporavak.
Tada sam donela odluku da ću jednog dana ja biti ta osoba koja čini da se drugi osećaju viđeno, shvaćeno, prihvaćeno i podržano.
Nakon studija medicine, preselila sam se u Nemačku.
Tako sam došla u kontakt sa specijalizacijom psihosomatske medicine, jer ona, kao zvanična disciplina, postoji samo u Nemačkoj.
Da me ne shvatiš pogrešno, obožavala sam svoje studije. Ali često sam osećala da to nije dovoljno.
Mogla sam iz prve ruke da vidim kako rigidnost jednog sistema sužava perspektive lekaru, a to se onda odražava i na zdravlje pacijenata.
Na primer, žena koja se bori s povlačenjem desni, ali stomatolog ne povezuje da to zapravo može imati veze sa štitastom žlezdom.
Štitasta žlezda je taj organ u našem organizmu koji ume da odreaguje na osećaj hronične frustracije i bola, na sve “progutane” suze i psovke, koje ostanu potisnute u grlu.
Umesto pažljivog doziranja lekova i skupih terapija, nekad najtrajnije rešenje počinje naizgled jednostavnim rečenicama: “kako si danas?”, “da li imaš osećaj da te partner podržava?”, “kako si se osećala dok si odrastala u kući svojih roditelja?”, “jesu li ti roditelji još uvek zajedno ili su se razveli?”
Psihosomatska medicina naprosto polazi od uvida da tvoje životno iskustvo oblikuje tvoj emocionalni svet koji upravlja tvojim zdravljem.
Često se kaže: „Sve počinje iz glave.“
Ali psihosomatska medicina ide korak dalje.
Šta ako shvatimo da duša nema jedan konkretan organ? Da se nalazi u svakoj našoj ćeliji? I da će samo predispozicija tela odrediti gde će duša da pokuca da nas probudi? Mi smo emocionalna bića. Svi. Svi imamo detinjstvo, iskustva, očekivanja, razočaranja. Većina naših emocija nastaje u odnosu sa drugima.
Bez obzira da li imaš “bezopasne smetnje” poput čestih prehlada i bola u leđima, ili se boriš s nekom komplikovanom bolešću, treba ti lekar koji vidi tebe kao ličnost. Lekar koji će razumeti kako su tvoja iskustva uticala na emocije s kojima živiš svakog dana.
A onda su te emocije postale fizički simptomi.
U psihosomatskoj medicini, akcenat stavljamo upravo na prevenciju kao , stanje u kome je organizam još uvek zdrav, ali šalje signale da nešto nije u redu. Lečenjem pre-bolesti, mi činimo važan korak da sprečimo potencijalnu bolest.
Tvoje telo je tvoj najveći saveznik. Nije potrebno da ga menjaš, već da naučiš da ga čuješ.
Na primer, polip na debelom crevu je prebolest. To je bezopasna izraslina koja se otkriva preventivnim pregledom debelog creva – kolonoskopijom. Ako se ne nađe na vreme i ne otkloni, može prerasti u karcinom debelog creva.
Bez obzira da li piješ samo suplemente ili moraš da uzimaš terapiju redovno, psihosomatska medicina ti pomaže da ne posmatraš sebe kao večitog pacijenta, tj. da počneš od menjanja životnog stila.
Ali sve te promene nemaju mnogo efekta ako se, pre svega, ne baviš svojim osećanjima.
Moj zadatak i jeste da te naučim kako da prepoznaš i izraziš ta osećanja, pre nego što telo kroz razne simptome počne da ti govori da ne može više.
Složićeš se, takva je terapija potrebna svima.
Uključujući i tebe.
Bezbrižnost se postiže prevencijom, a to je ključni doprinos psihosomatske medicine.
